Lišajevi na koži najbolje lečenje i simptomi

Izraz „lišajevi na koži“ koristi se za opisivanje različitih vrsta zapaljenskih stanja kože koja se karakterišu blago oljuštenim osipom. U mnogim slučajevima se takođe javljaju svrab i crvenilo kože, što lišaj može učiniti krajnje neprijatnim i stresnim za nosioca. Ljuskavu kožu često uzrokuje infekcija takozvanim „gljivicama iz niti“ (dermatofiti), nasledni faktori, autoimune bolesti ili infekcija određenim virusima herpesa („lišaj ruže“).

Faktori rizika

Postoji niz faktora rizika. U slučaju psorijaze, koja se često javlja, može pogodovati nastajanju ili pogoršanju bolesti. To uključuje stres, nepravilnu ishranu, pušenje, konzumaciju alkohola, određenih lekova ili spoljne mehaničke stimuluse kao što su pritisak ili povrede. Ako se lišaj na koži otkrije rano, obično se može dobro lečiti lokalnom terapijom preparatima koji sadrže kortizon ili antimikotičnim sredstvima (antimikoticima). S druge strane, neke bolesti poput psorijaze često poprimaju hronični tok i javljaju se u fazama. Shodno tome, ovde je posebno važno izbegavati faktore rizika i pravilno se brinuti o koži pod stresom, pri čemu naturopatija može pružiti korisnu podršku.

Vrste lišajeva na koži

Termin „lišaj“ koristi se za opisivanje različitih vrsta zapaljenskih kožnih oboljenja, a sve ih karakteriše osip sa fino ljuskavom površinom koji se jasno razlikuje od zdrave kože. Naziv se vraća na sličnost sa strukturom lišajeva (npr. Na kori drveta) iz biljnog sveta, mada u biološkom smislu to nisu biljke već pečurke (gljive).

Lišajevi planusa su uobičajena varijanta lišaja planusa, drugi oblici uključuju psorijazu, pitiriasis rosea i druge gljivične kožne bolesti (dermatomikoze) kao što su takozvani „lišaj od brade“ ili gljiva mekinja.

Kolonizacija gljivica na koži je u određenoj meri sasvim normalna i bezopasna, jer je telo normalno sposobno da se uspešno bori protiv neometane reprodukcije kroz svoj prirodni odbrambeni sistem. Gljive postaju opasne samo kada se mogu nekontrolisano razmnožavati, na primer prekomernim znojenjem ili oslabljenim odbrambenim sistemom kao rezultat hronične bolesti, redovnim uzimanjem lekova ili neuhranjenošću.

Nodularni lišaj

Uporedno čest oblik lišaja je takozvani „lišaj planus“ („lišaj planus“). Ova zapaljenska bolest kože obično se javlja između 30. i 60. godine i manifestuje se kao nakupljanje (na početku) crvenkastih do (u daljem toku) ljubičasto-smeđkastih, jako svrbežih čvorova na ravnoj koži (papule) koji imaju voštani sjaj i oštro su definisani.

Papule su u gornjem delu blago uzdignute i spljoštene; nakon nekoliko nedelja na površini se često pojavljuju fine beličaste, mrežaste linije. U većini slučajeva, čvorovi se pojavljuju na fleksornoj strani podlaktica i zglobova, ali i u predelu slabina, kao i u križnoj kosti i na potkolenici. Trup je ređe pogođen, a ako je bolest teška, celo telo može biti „posuto“ čvorovima.

Osip što jako svrbi obično predstavlja veliko opterećenje, pored činjenice da mehanička opterećenja poput češanja kože takođe iritiraju i brzo dovode do pojačavanja simptoma i razvoja novih čvorova na prethodno nepromenjenim delovima kože. Pored kože, papule lišaja mogu uticati i na sluznicu (lichen planus mucosae), uzrokujući beličaste boje ili bolna otvorena područja. Najčešće su zahvaćene sluznica obraza i bočne površine jezika, ali mogući su i beli čvorovi na nepicma usta, desni ili na zadnjem delu jezika.

Lichen planus se takođe može ređe razvijati u genitalnom području, kod muškaraca često u predelu glavića i kod žena na unutrašnjosti velikih ili malih usana. Pored toga, moguće je da se mrežaste, beličaste linije ili mali čvorići – bez obzira na pol – takođe pojave u analnom predelu, pri čemu u slučaju jakog upala mogu doći do povreda na površini kože (erozije). Zbog lišaja planusa u genitalnom i / ili analnom području, mnogi oboleli pate od vrlo neprijatnih simptoma, tipični su na primer svrab vagine, svrab anusu ili jake upale, pri čemu se ovi simptomi često javljaju u kombinaciji.

Problemi sa kosom i noktima

Pored toga, kosa se može zaraziti (lichen planus follicularis ili planopilaris), što dovodi do perutanja kože, a ponekad i do gubitka kose. Pored toga, neki pacijenti pokazuju promene na noktima nogu i noktima ruku, npr. uzdužne brazde, jamice, cepanja ili poremećaji rasta. Lomljivi i slabi nokti su ređi simptom ali nisu isključeni.

Okidač za tipične promene na koži kod lišajeva planusa je zapaljenje kože, koje se javlja kada određene ćelije imunog sistema napadnu najniži sloj epidermisa i unište ćelijski sloj. Uzrok ovog procesa zasad je nepoznat, ali često se sumnja da je to autoimuna bolest, usled čega imuni sistem pogrešno napada sopstvene ćelije kože.

Pored naslednih uzroka, kao i upotrebe hemikalija ili lekova (npr. Antibiotici, drenažne tablete ili lekovi za povišen krvni pritisak), virusne bolesti jetre (virusni hepatitis), prateće bolesti kao što su dijabetes, povećani nivo holesterola ili mokraćne kiseline, kontaktne alergije (ako je zahvaćena oralna sluznica) takođe su mogući uzroci.

Lišajevi / osip na licu

Ako se na predelu dlaka na licu pojave crvenkaste, ljuskave mrlje, to može ukazivati na lišaj brade (medicinski „tinea barbae“), kožnu bolest (mikozu) koju uzrokuju određene gljivice i pogađaju samo muškarce. Gljive su takozvane „gljive konca“ (dermatofiti), koje dovode do specifične infekcije kože i, za razliku od drugih gljivica, hrane se samo ugljenim hidratima i keratinom. Shodno tome, dermatofiti napadaju samo područja tela koja sadrže keratin, poput kože, kose ili noktiju, i tamo izazivaju tipične okrugle, blago ljuspaste crvenkaste mrlje, koje ponekad rose i često dovode do jakog svraba.

Budući da se prvobitno okrugle mrlje često kombinuju sa folikulima dlake na liniji dlaka, kod mnogih muškaraca nastaju mali čvorovi ili pustule, koji se brzo razviju u apsces ili čak gnojno upalu folikula dlake. Iako se bolest kože naziva „lišaj brade“, sama brada nije preduslov za razvoj i dalje napredovanje.

U većini slučajeva nitaste gljive su vrste „Trichophiton mentagrophites“ ili „Trichophiton verrucosum“, koje prvenstveno prenose glodari ili goveda. Stoga muškarci koji žive u ruralnim područjima ili koji imaju bliski kontakt sa odgovarajućim životinjama često su pogođeni lišajevima brade. Obično je ogrebotina po obrazu dovoljna za infekciju, na primer, nakon što je zaražena životinja nakratko dodirnuta rukom.

Da stvar bude još gora, gljivice su ne samo vrlo zarazne, već i opstaju godinama i podnose spoljne uticaje poput visokih temperatura. Shodno tome, sopstveni imunološki sistem tela igra centralnu ulogu u odbrani od patogena, dok je posledično olakšana infekcija imunološkim nedostatkom usled dijabetesa, poremećaja cirkulacije, određenih lekova ili „imunosupresiva“ (poput kortizona) itd.

Ružin lišaj

Još jedan uobičajeni oblik kožnog lišaja je ono što je poznato kao „ružni lišaj“ (pitiriasis rosea), što je bezopasna, ali obično vrlo neprijatna, upalna bolest kože. Ovde je karakteristično inicijalno ovalno crvenilo, npr. na gornjem delu tela, približno veličine novčića, donekle izdignutog i oštro razgraničenog i blago ljuskavog. Crvenilo se obično širi u roku od 7-14 dana, uglavnom na gornji deo tela, ali takođe i na nadlaktice i butine, lice – šake i stopala, obično nisu pogođeni.

Gornji deo tela je često gotovo „pokriven“ mrljama, pri čemu obično jedva ili nimalo ne svrbe i znatno su manje od primarnog medaljona. Svrab se javlja samo kada je koža lišena vlage, npr. čestim tuširanjem ili prekomernim znojenjem. Pored toga, u ređim slučajevima postoje i drugi simptomi kao što su opšti osećaj bolesti, stalni umor i iscrpljenost, glavobolje i / ili gubitak apetita.

Tačni uzroci pojave pitiriasis rosea takođe još nisu razjašnjeni, ali stručnjaci često sumnjaju na infekciju određenim virusima herpesa (HHV-6, HHV-7) i genetsku naklonost. Stres i alergije se takođe ponekad vide kao korisni faktori, ali to takođe nije dokazano. Ono što je sigurno, međutim, jeste da se lišaj ruže može javiti i kod dece i kod odraslih, a najčešće su pogođena deca, adolescenti i mlađi odrasli između 10 i 35 godina.

Psorijaza

Pored toga, u slučaju promena kože sličnih pleksusima, psorijaza je česta, nezarazna bolest koja je u većini slučajeva hronična. Ovde su karakteristična crvena, uzdignuta područja kože koja su prekrivena sjajnim, srebrnasto-beličastim ljuspicama. Žarišta psorijaze („plakovi“) u nekim slučajevima mogu biti vrlo mala, ali uglavnom su veličine novčića i mogu izgledati izolovano i oštro razgraničena, kao i rasti zajedno na velikom području (psorijaza geographica).

Tipičan je svrab, a koža je obično vrlo suva i ispucala. Generalno, bolest se javlja prvenstveno na ekstenzorskim stranama ruku (laktova) i nogu (potkolenice), kao i na vlasištu; zadnjici, grudima, leđima, pazuhu, pupku a može se dogoditi da budu pogođeni i genitalni organi ili anus. U mnogim slučajevima su pogođeni ne samo koža, već i nokti (psorijaza noktiju), što zauzvrat dovodi do simptoma kao što su male, okrugle udubine („tačkasti nokti“), zadebljale kožice i mrvičasti ili izuzetno lomljivi nokti.

Psorijaza je takozvana „autoimuna reakcija“ u kojoj je sopstvena odbrana tela usmerena protiv ćelija sopstvenog tela. Šta tačno pokreće ovu reakciju, samo je delimično istraženo. Međutim, sigurno je da je podložnost kožnoj bolesti nasledna. Međutim, izraz nije nasledan, što znači da oba roditelja možda ne pokazuju nikakve simptome, dok se psorijaza kod deteta ipak pojavljuje.

Shodno tome, samo nasledna aktivnost očigledno nije dovoljna za pokretanje psorijaze; umesto toga, moraju se dodati i drugi faktori rizika kako bi se to pojavila po prvi put ili se pojačala u slučaju već postojeće bolesti. Tu spadaju spoljni mehanički stimulusi (npr. pritisak, povrede kože), kao i „unutrašnji“ faktori uticaja kao što su stres, alkohol, pušenje, nepravilna ishrana ili lekovi kao što su interferonski lekovi ili beta blokatori.

Infektivne bolesti, gojaznost, hormonalne promene (pubertet, trudnoća, menopauza itd.) ili klimatski uslovi mogu delovati kao pokretači. Shodno tome, u osnovi svako ko je genetski predisponiran može razviti psorijazu, koja se može desiti u bilo kojoj dobi. Ipak, većina pogođenih pati od „tipa I“ ili „ranog tipa“ psorijaze vulgaris, koja se javlja pre 40. godine, a vrhunac dostiže između 15. i 25. godine. Prvo pojavljivanje u ranom detinjstvu i kod starijih ljudi prilično je retko.

Tok psorijaze varira od osobe do osobe; lišajevi se obično javljaju hronično u obliku ponavljajućih napada. Kao rezultat, faze sa jakim simptomima se smenjuju sa fazama koje su (gotovo) bez simptoma kod mnogih pogođenih, pri čemu nepredvidivi tok često dovodi do ogromnog psihološkog stresa. Lišaj se često poboljšava u toplim mesecima kao rezultat sunčevog zračenja, dok gojaznost (prekomerna težina), na primer, može pogoršati simptome.

Kožne gljivice

Kružne, smećkaste mrlje na koži, koje se javljaju uglavnom na leđima i grudima, takođe mogu ukazivati na takozvanu „gljivice mekinje“ (medicinska: „Pitiriasis versicolor“). Ovo je nezarazno gljivično oboljenje kože, koje uglavnom uzrokuje kvasac „Malassezia furfur“. U ovom obliku lišaja infekcija izaziva bezbolna mesta koja su svetlija kod osoba tamnijeg tena (pitiriasis versicolor alba) i tamnija kod bledih (pitiriasis versicolor rubra) od ostatka kože.

Veličina mrlja može se uveliko razlikovati, tako da su veličine samo sočiva, ali mogu i da prekriju kožu poput mape. Lagani svrab se javlja ređe, pogođeno područje se tada ljudi uglavnom češu, a fine, ljuske nalik mekinjama obično se odvajaju na površini, zbog čega je ova kožna bolest poznata kao „gljiva mekinja”.

Gljivica kvasca Malassezia furfur deo je prirodne flore kože gotovo svih ljudi, s tim da je vlasište glavni rezervoar patogena. Ovde se gljiva hrani prvenstveno masnim supstancama u sebumu i obično ne dovodi do promena na koži. Međutim, u nekim slučajevima nastaje patogena reprodukcija gljiva, što dovodi do izbijanja gljivice mekinje.

Razlozi za takav razvoj događaja još nisu u potpunosti razjašnjeni, ali poznat je niz faktora rizika koji očigledno mogu promovisati pitiriasis versicolor. Tu spadaju, na primer, topla i vlažna klima, obilno znojenje, predisponirana masna koža kao i masne kreme i losioni, jer gljiva ovde pronalazi idealne uslove za rast zahvaljujući velikoj količini masti u toplom i vlažnom okruženju.

Pored toga, gljivice mekinje mogu biti izazvane stresom, nošenjem sintetičke odeće, lošom higijenom ili određenim lekovima (pilule za kontrolu rađanja, antibiotici itd.), kao i oslabljenim imunološkim sistemom i određenim osnovnim bolestima poput dijabetes melitusa. Budući da topla, vlažna klima promoviše razmnožavanje gljive Malassezia furfur, gljiva mekinja je posebno česta u tropskim klimatskim uslovima, gde je, prema Institutu za kvalitet i efikasnost u zdravstvenoj zaštiti (IKViG), pogođeno i do 40% ljudi. . Međutim, u zemljama sa umerenom klimom, prema IKViG, kožne gljivice se razvijaju samo kod malog procenata populacije.

Ako se pitiriasis versicolor leči antimikotičnim sredstvima (antimikoticima), obično su indicije da ste na dobrom putu tako što simptomi nestanu, a tamnija ili svetlija područja kože se ponovo prilagode normalnoj boji kože. Međutim, pošto se lišajevi često ponovo javljaju čak i nakon uspešnog lečenja, obično se preporučuje trajni tretman kože glave kako bi se sprečilo da se bolest ponovi.

Na primer, za to su pogodni posebni šamponi sa fungicidnim aktivnim sastojcima koji se koriste kao uobičajeni proizvodi za negu za svakodnevno pranje kose. Pored toga, oni koji su bolesni treba da vode računa da izbegavaju faktore koji podstiču rast, kao što je nepropusna za vazduh odeća, često znojenje ili losioni za telo sa visokim sadržajem masti. Ako se ne koristi terapija za gljivicu mekinja, pitiriasis versicolor obično postaje hronična, pri čemu se iznenada pojavljuje, naročito u toplim letnjim mesecima.

Lišajevi na koži lečenje

U slučaju lišajeva na koži, važno je prvo percipirati ljuskave mrlje kao upozoravajuće signale a dermatolog treba da pregleda njihov uzrok. Lekar specijalista bi trebalo da vas poseti što je pre moguće, jer se lišaj može brzo proširiti i tako postati ogroman teret za dotičnu osobu. Ako je razvoj bolesti normalan, terapija za lišajeve na koži obično započinje lokalnim lečenjem pogođenih područja kože. U zavisnosti od uzroka lišajeva, koriste se posebne kreme, losioni i masti sa različitim aktivnim sastojcima kao što su kortizol, urea, klotrimazol ili metotreksat.

Drugi lokalni oblici lečenja su svetlosna (PUVA terapija za kupanje), hladnoća (krioterapija) ili laserska terapija. U slučaju veoma teških kurseva, možda će biti potrebna i interna (sistemska) terapija, u kojoj se aktivni sastojci apsorbuju u telo tabletama ili injekcijama i tako razvijaju svoj efekat u celom organizmu.

U izuzetnim slučajevima može se naznačiti kombinacija lokalne i sistemske terapije, dok drugi oblici kožnih lišajeva često uopšte ne zahtevaju nikakav poseban tretman. Ako je, na primer, reč o lišajevima (lichen planus), u većini slučajeva će se organizam izlečiti nakon nekoliko nedelja ili meseci.

Pored toga, ovde postoje i razne terapijske opcije, koje se mogu koristiti u zavisnosti od vrste i težine bolesti. Za lečenje pojedinačnih, manjih površina kože, na primer, obično se uzimaju u obzir kratkotrajne kortizonske masti ili kortizonski flasteri; u slučaju opsežne ili osipne zaraze, terapija tabletama kortizona može imati pozitivan efekat na zarastanje i lečenje. Međutim, generalno treba osigurati da se antiinflamatorna sredstva ne koriste dugo i treba i koristiti samo uz konsultacije sa lekarom, kako bi se izbegli neželjeni efekti kortizona kao što su tanka koža ili crveni kapilari na licu.

Pored ovog, postoje i drugi lokalni oblici lečenja, kao što su poseban oblik svetlosti (PUVA terapija) ili hladna terapija (krioterapija), rashladni oblozi, kocke leda ili jastuci sa gelom često imaju blagotvorno dejstvo protiv jakog svraba. U nekim slučajevima mogu pomoći i antihistaminici, ali je posebno važno da ne izgrebete pogođena područja kože uprkos jakom svrabu kako ne biste pogoršali simptome.

Ako je pogođena oralna sluznica (oralni lišaj planus), mogu se koristiti i posebni preparati kortizona, ovde je takođe posebno važno izbegavati dodatnu iritaciju. Shodno tome, trebali biste se uzdržati od konzumiranja kisele, ljute i začinjene hrane i pića, kao i nikotina i alkohola, i osigurati temeljnu negu zuba i usta. Pored toga, poželjno je da lekar pregleda i protezu, ako je potrebno, jer ona, poput propadanja zuba, takođe može promovisati ili pogoršati lišaj planusa („Koebner-ov fenomen“).

Ljuskavi lišaj obično zaraste u roku od 8-10 nedelja bez daljeg tretmana i ne ostavlja ožiljke ili slično. Kupanje, tuširanje, treba izbegavati da bi se sprečilo stvaranje toplote, što može dovesti do dodatne iritacije lišaja, a time i do masovnog svraba i jakih upala.

Na primer, preparati sa aktivnim sastojkom polidokanolom ili slabo efikasnim agensima koji sadrže kortizon mogu se koristiti protiv svraba, a u nekim slučajevima svetlosna terapija (fototerapija) može da podrži proces zarastanja. Pre nego što se crvene mrlje leče „samostalno“, uvek ih treba medicinski razjasniti, jer postoje brojni uzroci ljuskavog crvenila na gornjem delu tela, tako da lišaj ruže ne mora uvek biti uzrok.

Domaći lekovi za lišajeve na koži

Pored konvencionalnih medicinskih pristupa i postupaka, postoji i niz korisnih kućnih lekova za prirodno lečenje kožnih lišajeva i ublažavanje simptoma poput svraba ili crvenila kože. U mnogim slučajevima, na primer, pomaže pranje pogođenih područja nekoliko puta dnevno čajem od kamilice, a mlaki oblozi sa katranskim lopticama ili lekovitom zemljom mogu da pomognu da se koža umiri i ublaži svrab. Hladni oblozi (kockice leda, vlažni oblozi itd.) takođe su se pokazali efikasnim protiv svraba, kao i pasta od meda i cimeta ili meda i seckanog belog luka, koja se tanko nanosi na područje svraba.

Poznati kućni lek za psorijazu su oblozi od mlaćenic. Krpa natapa u mlaćenicu i stavlja na pogođena područja kože oko 20 minuta. Kao i kod neurodermatitisa, mešavina masti ili ulja sa pravim uljem lavande takođe može imati nežno i blagotvorno dejstvo, a druge lekovite biljke poput kore breze, cvetova sena, žalfije, majčine dušice ili smreke mogu se koristiti kod kožnih problema sa pigtailima.

Tamjan se koristi za lečenje kože.

Divlja maćuhica je vrlo pogodna za lečenje kožnih lišajeva ili akutnih i hroničnih bolesti kože, jer sadrži flavonoide i saponine, koji s jedne strane pospešuju metabolizam, a s druge strane imaju antiinflamatorno dejstvo. Na primer, za spoljnu upotrebu preporučuje se tečnost koja se zatim koristi za obloge. Za to se 1,5 grama sušene biljke maćuhice (iz apoteke) popari sa 150 mililitara vode i ostavi da odstoji pet minuta. Za interno lečenje, čaj takođe može da ponudi efikasnu pomoć kod lišaja planusa. Ovde se 250 ml ključale vode prelije sa 2 kašičice sušene biljke maćuhice (1 kašičica za decu) i sipa nakon deset minuta namakanja. Odrasli piju 3 do 4 šolje gotovog čaja svakog dana tokom osam do deset nedelja, deca dobijaju po jednu šolju svakog jutra i večeri oko osam nedelja.

Da bi se lišajevi na koži što bolje sprečili, važan je netaknut, snažan imunološki sistem koji deluje kao „zaštitni štit“ i može uspešno da se bori protiv patogena. Shodno tome, u svakom trenutku treba osigurati zdravu, uravnoteženu ishranu sa puno proizvoda od celog zrna, voćem i povrćem, kao i dovoljno sna i vežbanja ili fizičke aktivnosti. Stres takođe može oštetiti imuni sistem, jer kada se hormoni stresa oslobode, telo automatski smanjuje proizvodnju odbrambenih ćelija. Kao rezultat, povećava se osetljivost na patogene koji u normalnim okolnostima „ne bi imali šanse“ da opstanu.

Čak i ako se užurbani tempo, unutrašnji nemir, pritisak i napetost u svakodnevnom životu ne mogu u potpunosti izbeći, svesno korišćene vežbe opuštanja mogu pomoći u smanjenju stresa i tako promovisati osećaj unutrašnje ravnoteže. Razne metode i tehnike kao što su progresivno opuštanje mišića, meditacija, autogeni trening ili joga ovde dolaze u obzir; psihoterapija takođe može biti korisna pomoć u nekim slučajevima, na primer za razumevanje uzroka hroničnog stresa i za učenje strategija suočavanja.