Polno prenosive zarazne bolesti dobijaju na zamahu uprkos velikim kampanjama za promovisanje upotrebe zaštite tokom seksualnog odnosa.
Opadajući trend u doba početka aktivnog seksualnog života u kombinaciji sa niskom zdravstvenom kulturom i svešću dovodi do značajnog povećanja rizika od širenja polno prenosivih bolesti.
Neke od infekcija su asimptomatske i ni sami zaraženi ne znaju za njihovo postojanje, šireći ih bezglavo uz česte promene partnera.
Trihomonijaza je jedna od najčešćih polno prenosivih zaraznih bolesti u kliničkoj praksi. Karakteriše je akutni ili hronični tok i oštećenje urogenitalnog sistema kod oba pola.
Uzrokuje je predstavnik protozoa, odnosno Trichomonas vaginalis, koji se odlikuje karakterističnim morfološkim karakteristikama i niskom otpornošću u okruženju.
Do infekcije dolazi zbog seksualnog odnosa bez zaštite. U veoma malom procentu slučajeva do infekcije može doći korišćenjem javnih toaleta i lošom higijenom.
Iz razloga koji do sada nisu u potpunosti razjašnjeni, žene su dvostruko češće obolele od muškaraca, a njihove kliničke manifestacije su izraženije.
Simptomi trihomonijaze
Dve trećine svih zaraženih osoba su asimptomatske i prećutno učestvuju u širenju infekcije.
Kod žena je moguć svrab vagine, iscedak neprijatnog mirisa i žućkaste do sivkastozelene boje, bol pri mokrenju.
Manifestacije bolesti su ređe kod muškaraca, uglavnom u vidu bola pri mokrenju, nelagodnosti u uretri, bolova i otoka u skrotumu.
Generalno, Trichomonas vaginalis kod žena izaziva uretritis ili vulvovaginitis, dok se kod muškaraca javlja asimptomatski ili kao uretritis.
Komplikacije
U nedostatku adekvatne i blagovremene terapije moguće su komplikacije različite težine i dugoročne posledice:
- hronični inflamatorni proces može dovesti do problematične trudnoće kod žena
- povećan rizik od razvoja gonoreje, kandidijaze, mikoplazme, urogenitalne hlamidije, HIV infekcije
- poremećena vaginalna flora kod žena
- smanjenje ili eliminacija aktivnosti sperme, što je jedan od vodećih uzroka neplodnosti kod muškaraca
Tretman
Pravovremeno otkrivanje bolesti i sprovođenje odgovarajućeg antiinfektivnog tretmana dovodi do brzih rezultata i smanjuje dugoročne rizike.
Lečenje trihomonijaze je obavezno kod svih rizičnih seksualnih partnera.
Lečenje je uglavnom vršeno derivatima nitroimidazola, sa pojedinačnim preparatima koji su davani oralno (tablete, kapsule), parenteralno (intravenska infuzija) ili intravaginalno.
Nitroimidazoli su antimikrobni lekovi širokog spektra efikasni protiv bakterija, helminta i protozoa koji imaju anaerobni metabolizam, kao i protiv infekcija Trichomonasom.
Glavni mehanizam pomoću kojeg ostvaruju svoje dejstvo je narušavanje strukture DNK mikroorganizama i, shodno tome, njihovo uništavanje. Deluju baktericidno (ubijaju klice), a ne bakteriostatski (suzbijaju njihov rast i reprodukciju) kao mnoga druga hemoterapeutska sredstva.
Glavni predstavnici nitroimidazolne grupe su:
- metronidazol
- tinidazol
- azanidazol
- nimorazol
- ornidazol
- seknidazol
Među pomenutim preparatima od velikog značaja i značajnog mesta u kliničkoj praksi su metronidazol i tinidazol.
Oralno primenjen metronidazol pokazao je brzu i potpunu apsorpciju. Maksimalne koncentracije leka u krvnom serumu se uspostavljaju oko 20 minuta nakon početnog uzimanja i dostižu svoj maksimum oko 3 sata nakon upotrebe.
Lek dostiže visoke koncentracije u krvi, cerebrospinalnoj tečnosti, pljuvački i majčinom mleku. Skoro polovina leka (oko 40%) se akumulira u vaginalnom sekretu, pleuri i prostati, što ga čini posebno efikasnim sredstvom kod bolesti urogenitalnog trakta.
Metaboliše se u jetri do biološki neaktivnih metaboličkih proizvoda, od kojih se veliki deo eliminiše iz tela putem urina i fecesa.
Koristi se u širokom spektru bolesti, kao lek izbora kod infekcija izazvanih Trichomonas vaginalis, Giardia intestinalis, Entamoeba histolitica, Helicobacter pilori, Balantidium coli.
Tinidazol je strukturni analog metronidazola, sa dužim poluživotom u plazmi i samo oralnom formulacijom.
Koristi se kod anaerobnih infekcija lokalizovanih intraabdominalno (peritonitis, apsces), u donjim disajnim putevima (empiem, pneumonija) u urogenitalnom traktu (endometritis, vaginitis), kao i kao profilaktičko sredstvo protiv razvoja postoperativnih infekcije, posebno nakon stomačnih crevnih i ginekoloških manipulacija i intervencija.
Za lečenje trihomonijaze (urogenitalna trihomonijaza) tinidazol se primenjuje u jednoj dozi od 2 grama kod oba partnera.
Metronidazol se obično primenjuje oralno kod oba partnera, pored žena, za optimalan efekat je potrebna intravaginalna primena (vaginalne globule, pesari). Pesari se primenjuju jednom dnevno (uveče, pre spavanja), stavljaju se duboko u vaginu. Kurs traje 10 dana, a duža upotreba se ne preporučuje, kao ni primena češće od tri puta godišnje.
Metronidazol u obliku tableta se primenjuje u jednoj dozi od 2 grama (2.000 miligrama) ili u dozi od 800 miligrama podeljenoj u dve ili tri doze tokom 7 dana.
Dozu i trajanje terapijskog kursa određuje specijalista u skladu sa stanjem pacijenta, težinom simptoma, prisustvom osnovnih bolesti i drugim lekovima koje pacijent koristi.
U teškim slučajevima trihomonijaze (retko), pacijent se leči u bolničkom okruženju parenteralnim metronidazolom da bi se postigao brz i optimalan efekat.
Mogući neželjeni efekti i kontraindikacije
Tokom terapije, bez obzira na oblik lečenja i doze, mogu se očekivati sledeći neželjeni efekti:
- fotodegeneracija kože: preparati su fotosenzitivni i dovode do razvoja fotodermatitisa uz produženo izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti
- manifestacije gastrointestinalnog trakta: loš ukus u ustima, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, dijareja, zapaljenje sluzokože usne duplje
- neurološke manifestacije: glavobolja, vrtoglavica, poremećaji koordinacije, konvulzije, periferne neuropatije, sinkopa, encefalopatija, aseptični meningitis
- prolazni poremećaji vida: dvostruki vid, zamagljen vid, promena u percepciji boja
- hematološke manifestacije: trombocitopenija, neutropenija, agranulocitoza
- alergijske manifestacije: osip, svrab, urtikarija, groznica, bronhospazam
Prema rezultatima studija, povećan rizik od razvoja neoplastičnih bolesti uz dugotrajnu upotrebu lekova ove grupe. Rezultati nisu potvrđeni i potrebno je dubinsko istraživanje.
Trudnoća
Bezbednost preparata koji se koriste za lečenje trihomonijaze tokom trudnoće i dojenja nije u potpunosti razjašnjena. Generalno, preporučuje se izbegavanje njihove upotrebe, jer je opravdano samo u slučajevima kada je korist od njihove upotrebe veća od rizika od mogućih neželjenih efekata na fetus i novorođenče.
Interakcije sa lekovima
Istovremena upotreba antimikrobnih sredstava u kombinaciji sa antikoagulansima , antikonvulzivima , litijuma , zbog značajno povećanog rizika od neželjenih, nepredvidivih i teških neželjenih efekata.
Na primer, istovremena upotreba sa varfarinom i drugim antikoagulansima povećava rizik od krvarenja, a upotreba sa antikonvulzivima smanjuje njihovu efikasnost i značajno povećava rizik od napada.
Upotreba alkohola je kontraindikovana tokom terapijskog kursa, kao i do 48 sati nakon toga, zbog rizika od razvoja disulfiramske reakcije (akutna manifestacija toksičnosti, koja se javlja karakteristično).
Preporučuje se apstinencija od seksualnih odnosa do prekida terapije.
Lečenje antitrihomonasnim agensima propisuje specijalista nakon dokazivanja infekcije.
Upotreba lekova kod oba partnera je garancija za uklanjanje infekcije i smanjenje rizika povezanih sa njom.
Ishrana kod trihomonijaze
Korisna hrana za trihomonijazu
nfekcija se razvija u pozadini oslabljenog imuniteta, beriberi i hormonskih poremećaja, pa je neophodno povećati odbranu tela i normalizovati nivo hormona. Na to u velikoj meri utiču proizvodi koje konzumiramo.
Mikroflora genitalija je ozbiljno pogođena u prisustvu takvog zdravstvenog problema. Da bi se obezbedilo normalno okruženje za sluzokožu, na meniju treba uključiti više mlečnih namirnica (kefir, pavlaka, surutka, jogurt, kvasac). Sadrže korisne bifidobakterije i laktobacile, koji ne samo da obnavljaju oštećenu mikrofloru, već i pomažu u apsorpciji vitamina A i E potrebnih za regeneraciju organizma.
Za brži oporavak, hrana treba da bude raznovrsna i bogata vitaminima.
Da biste dobili nedovoljnu količinu vitamina B, konzumirajte tvrde sireve, pečurke, jetru, orašaste plodove, mahunarke, beli luk.
Vitamini A i E se nalaze u brokoliju, sušenom voću (posebno kajsijama, suvim šljivama), spanaću, slatkom krompiru, kiselici, divljem belom luku, morskim algama.
Limun, crna ribizla, pomorandže, kivi, čičak, jagode (baštenske i šumske) su veoma pogodne za jačanje imuniteta – sve su bogate vitaminom C.
Za ravnotežu hormonske slike uzimati polinezasićene masne kiseline, kalcijum, cink, magnezijum. Ove supstance se dobijaju konzumiranjem: ribe (losos, pastrmka, tunjevina, bakalar), škampa, ostriga, heljde, graška, ovsene kaše, ćurećeg, pilećeg i guščjeg mesa, semena gorušice.
Opasna i štetna hrana za trihomonijazu:
alkohol i slatka gazirana pića;
velike količine slatkih, slanih i dimljenih proizvoda;
testenine (posebno sa sadržajem kvasca);
ne domaći sosovi (majonez, kečap i drugi);
proizvodi koji sadrže aditive sa oznakom E (bojila, sredstva za bubrenje);
plesniva hrana (na primer, neke vrste sira);
brza hrana i poluproizvodi.
Navedene štetne namirnice izazivaju razvoj Trichomonas vaginalis, kao i drugih bakterija i gljivica, koje usporavaju lečenje, produžavaju njegovo trajanje i pojačavaju simptome.
Ako Vam je potrebna stručna pomoć fitoterputa, nutricioniste, kvalitetna ishrana i suplementacija koja će podržati vaš imuni sistem i pomoći kod lečenjaTrihomonijaze obratite nam se.
