Emulatori boje konzervansi su veoma opasni – Spisak emulgatora

Kad poželite da se osvežite na primer i da popijete čašu soka od jabuke ili višnje, ili želite da uživate u sladoledu recimo, kao ovom sa slike, oduševljeni bojom, ukusom i mirisom vi u stvari pojma nemate da tog voća ima samo u tragovima u tom proizvodu, ako ga uopšte ima. Pa odakle onda ta boja, miris i ukus. Naravno od to je moguće sa aditivima koji se nalaze u soku ili bilo kojem drugom prehrambenom proizvodu.

Kao i sve u Srbiji, kad su u pitanju aditivi koji se dodaju u hranu ne postoji adekvatna regulativa, što znači da se aditivi (emulgatori, boje, zaslađivači, konzervansi…) koji nisu zabranjeni smatraju bezbednim za ishranu. Mnogi ti aditivi koji su kod nas okarakterisani kao bezbedni u nekim zemljama su zabranjeni. Znači može se zaključiti da su ti aditivi kod nekih okarakterisani kao štetni, a kod nas su okarakterisani kao bezbedni.

O emulatorima i konzervansima i njihovoj bezbednosti

Doktor Stojčić govori o pravilniku o kvalitetu hrane iz 1974. Taj pravilnik je ukunut kada smo počeli da se usaglašavamo sa EU. Novi pravilnici o hrani su omogućili da iz EU stiže hrana koja ne ispunjava uslove kvaliteta, a neke suptance koje mi uvozimo su zabranjene u nekim zemljama čak i za hranu za kućne ljubimce.

Naravno, naši veliki uvoznici ćute o ovome, zato jer ostvaruju veliki profit i ne interesuje ih zdravlje nacije. Govori o tome kako svi naši uvoznici hrane uvoze treću kategoriju pilećeg mlevenog mesa koje tamo košta oko 30 centi po kg i koja se koristi za sve mesne prerađevine. Saznajte kako se od kilograma junećeg mesa koje košta 700-800 dinara prave viršle koje veliki uvoznici reklamiraju po ceni od 200-300 dinara kilogram. Ako znate i to da crevo za viršle košta 120 dinara kilo, zapitajte se šta je u stvari u viršli.

Ovo sve je moguće zbog uvozničkih lobista kojih ima u ministarstvu, kod profesora fakulteta i članova istaknutih instituta… Doktor veterine Stojčić govori i o upotrebi aditiva E407, karagenana, hodrokoloida koji vezuje vodu čak i do 1 prema 20 u proizvodima od mesa. Po njemu je poražavajuče da karagenana ima i u čokoladnom mleku, koje je najćešće namenjeno deci. Inače Karagenan je izrazito opasan aditiv, koji je povezan čak i sa karcinomom debelog creva.

“Stoka se hrani koncentratom u koji se dodaju hormoni, antibiotici i kokcidiostatici. Ti sastojci se deponuju u mesu i kostima i vrlo su opasni za zdravlje potrošača, naročito dece….  dodaje se u stočnu hranu, ali i u proizvode od mesa  se dodaje mnogo aditiva jer je to Uprava za veterinu dozvolila promenom pravilnika.“ kaže Dr. Stojčić.

Postoji pravilnik o kvalitetu aditiva za prehrambene proizvode, koji predviđa pozitivnu listu i za svako jedinjenje je određena dnevna količina (u mg) po kilogramu težine ćoveka koja se sme unositi. Ako se te materije unose više nego je to predviđeno mogu se desiti razne štetne pojave po organizam, pa čak i bolesti. Međutim, koliko je prisustvo tih dozvoljenih aditiva i realno bezbedno veliko je pitanje.  Sve zavisi od ljudske navike, šta ko voli da unosi, takođe i mase čoveka, obzirom da prvilnik govori o dozvoljenim mg po kilogramu. Ko će to da izvaga. Jedino što znamo, kad se neko razboli, mali broj se pita da li je ta bolest pruzrokovana nekim, uglavnom veštačkim aditivima.

Druga stvar, mlađa deca, pogotovo mlađa od 3 godine, kojoj sistem za detoksifikaciju u jetri nije još izgrađen do kraja, možda neće jesti kobasice, ali će sigurno dobijati gumene bombone, čokoladne bombonice, razne pudinge (E110). Isto tako starijim osobama  je taj sistem za detoksifikaciju značajno smanjen. Pa da li je zakonodavac uspeo da napravi pozitivnu listu aditiva misleći na sve kategorije stanovništva. Neke zemlje, najčešće Norveška, Austrija i Australija uopšte ne žele da kalkulišu. Jednostavno su na veliki broj aditiva stavili zabranu.

Stevan Blagojević, iz beogradskog Instituta za fizičku hemiju navodi da Srbija usklačuje svoje propise sa EU i prati sve promene na listama dozvoljenih i zabranjenih supstanci.  Da li to znači da je to usklađivanje sa Evropom napravljeno samo da bi mogli da budemo čistači njihovog đubreta i nemamo pravo da zabranimo uvoz proizvoda koji dolaze iz EU a sadrže E102, E123, E129, E133, E151, E155… koji nisu zabranjeni u celoj EU, ali jesu u Austriji i još po nekoj Eu zemlji?

U poslednje vreme proizvođači hrane i napitaka kako bi lakše došli do potrošača, radije stavljaju pun naziv aditiva nego E oznaku, tako da treba obratiti pažnju! Tačnije neće koristiti E broj ako je utvrđeno da je ta supstanca 100% bezbedna.

I imajte na umu  za proizvode koji se reklamiraju da su bez konzervanasa, i dalje ne znači da nemaju neke još štetnije dodatke!

Imate probleme sa alergijom, artritisom ili hiperaktivnošću deteta?

Ako vi ili vaše dete imate astmu ili je dete hiperaktivano i ponaša kao mali monstrum, ako imate artritis ili bilo kakve alergijske reakcije, unutrašnje ili spoljašnje, proverite sve namirnice u vašem frižideru sa ovom listom . Bićete iznenađeni šta ste otkrili.

Šta u stvari predstavljaju aditivi (dodaci) i E oznake na pakovanjima?

Aditivi su dodaci koji se koriste za čuvanje hrane ili poboljšavanje ukusa, izgleda, kvaliteta i postojanosti. Dodaci hrani se navode u popisu sastojaka pakovane hrane i opisani su kroz svoju funkciju u hrani, nakon čega je naveden tačan naziv ili broj koji je jedinstven svakom aditivu Dodacima hrani se daju brojevi, kako bi se lakše identifikovali jer su im imena ponekad preduga i komplikovana. Identifikacijski kod svakog aditiva sastpoji se od velikog slova E i niza brojki.

Prema našim propisima aditivi mogu da se koriste za: zgrušavanje, vezivanje ili želiranje, za sprečavanje zgrudnjavanja, da spreče oksidaciju masti, kao konzervansi, za aromatizovanje namirnica, za postizanje klizavosti, za zaslađivanje kao i za enzimsko tretiranje, a dodaju se i u obliku kiselina, baza ili soli, ili se koriste kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje namirnica.

Prema Pravilniku o kvalitetu i uslovima uslovima upotrebe aditiva u namirnicama u našoj zemlji svi aditivi su razvrstani u 14 funkcionalnihh grupa (po nameni), a prema stepenu bezbednosti po ljudsko zdravlje u tri grupe (A1, A2 i B).

Kako su podeljeni na skali? Od E100 do E199 su boje, Od E200 do E299 su konzervansi, od E300 do E 399 su kiseline, antioksidansi i mineralne soli,  od E400 do E599 su bijne gume, emulgatori, stabilizatori, antitela, E600 i iznad su pojačivači ukusa i od E900 do E1500 razno.

Aditivi mogu biti prirodni i veštački.

I naravno, nisu svi aditivi štetni po zdravlje, mada treba da se zapitamo zašto su oni koji su šteni i u nekim zemljama zabranjeni, nisu zabranjeni i u Srbiji.

• Proteini u prehrani
• Bronhiektazije

Lista aditiva (boja, konzervanasa, emulgatora, stabilizatora…)

Boje se dodaju da bi poboljšale izgled proizvoda i obeležene su od E100 do E199 i većinom nisu mnogo štetne ali postoje ljudi koji su osetljivi na neke od njih i kod njih mogu izazvati glavobolju, astmatične napade, alergije, ekceme, koprivnjaču, pa te osobe treba da izbegavaju proizvode sa tim aditivima.  Neki od ovih aditiva su zabranjeni u mnogim zemljama, i to nije slučajno.

Obratiti pažnju na aminoazo boje koje su označene pod brojevima: E102, E110, E122 do E124, E127 do E129 i E151. Kod osetljivih osoba mogu dovesti do osipa, suznih očiju, nakupljanja vode u tkivu i astme. Nalaze se najčešće u slatkišima, siru i margarinu.

Spisak emulgatora, detaljan

*Boldovani Aditiv je štetan

Konzervansi u hrani. Da li su opasni?

Konzervansi su obeleženi oznakama od E200 do E299. Konzervansi se dodaju da bi sprečili razvoj mikroorganizama i da bi proizvod duže trajao. Konzervansi mogu biti prirodni, so, šećer i organske kiseline ( vinska, limunska, jabukova…) i hemijske supstance.

Nitrati i nitriti koji služe za očuvanje boje proizvoda i svežine mesa su veliki problem jer se mogu pretvoriti u toksične i kancerogene spojeve kao što su mitrozoamin ili nitrozoamid. S druge strane sprečavaju rast Clostridium botulinuma, bakterije čiji su toksini parališući otrov za nervni sistem.

Danas se puno rasprava vodi oko pojave benzena, kancerogenog spoja koji nastaje dodavanjem benzojeve kiseline u osvježavajuća bezalkoholna pića koji sa dodatkom C vitamina ili limunske kiseline prozvode benzen koji je kancerogen.

Treba izbegavati konzervanse od E 210 do 219, benzo-kiseline, zatim astmatičari treba da izbegavaju Sumpor dioksid (E 220) i sulfite (E 221 do E228 i E239).

Zabranjeni i kancerogeni konzervansi su: E 249, E 250, E 251 i E 252.

Kiseline, antioksidansi i mineralne soli – aditivi u hrani

Antioksidansi u hrani su supstance koje ne dozvoljavaju oksidaciju hrane u kontaktu sa vazduhom, praktično služe da hrana ne užegne što duže. Oni  sprečavaju stvaranje peroksida. Označeni su slovom E od 300 do 321.

Ako se upotrebljava vitamin C (E 300) nema štetnog delovanja. Manje su štetni tzv. galati (E 310 do 312). Oni kod osetljivih osoba mogu izazvati glavobolju, kožne iritacije, umor ili obamrlost. Sadrže ih supe u kocki, žvake, sladoledi i sl.

Bijne gume, emulgatori, stabilizatori, antitela…

Emulgatori su dodaci hrani koji služe za povezivanje dve ili više mešavina (sastojaka) koje se međusobno ne mogu mešati (npr. masnoća i voda u majonezu i kremovima). Označeni su slovom E i brojevima od 322 do 452. Najčešći je lecitin E322, prirodni sastojak koji se dobija od žumanca. Neki emulgatori, poput karagenan E407 mogu poremetiti probavu.

Pojačivaći ukusa

Upotrebljavaju se da bi namirnicama ili hrani dali intenzivniji ukus. Označeni od E620 pa nadalje. Koriste se najčešće u proizvodnji umaka, salama i dr. Glutamat pripada grupi zabranjenih dodataka za celijačne bolesnike (osetljivi na gluten).

Razno, aditivi

Dr. Alejandro Rojas

Web •  More PostsBio ⮌

Dr. Alejandro Rojas rođen je u Bogoti, Kolumbija, i ima preko 25 godina iskustva u praksi koja spaja autohtone tradicionalne metode lečenja sa savremenim klasičnim pristupima. Diplomirao je na Nacionalnom Univerzitetu Kolumbije, gde je stekao čvrste osnove u medicini, a svoju specijalizaciju u herbalnoj i integrativnoj terapiji dodatno je unapredio kroz brojne stručne edukacije i međunarodne seminare.

Poznat po svom holističkom pristupu, dr. Rojas aktivno se bavi istraživanjima i primenom prirodnih terapija u lečenju različitih infekcija, uključujući HPV i mikoplazmu. Njegov rad je prepoznat na međunarodnim konferencijama, a brojne publikacije i studije u oblasti prirodnog lečenja potvrđuju njegov doprinos unapređenju zdravstvene zaštite u regionu.

Kao živi stručnjak iz Južne Amerike, dr. Alejandro Rojas nastavlja da inspiriše mnoge kolege i pacijente, promovišući uravnotežen pristup koji integriše tradicionalno znanje sa modernom medicinom.

• Dr. Alejandro Rojas

  https://www.lecenje.com/author/admin

  Sveobuhvatan Vodič Kroz Maligne Bolesti: Dubinsko Razumevanje, Dijagnostika, Tretmani i Prevencija