Rak je opasna bolest koja je smrtonosna u mnogim slučajevima. Iz tog razloga se sprovode neke nove metode da bi se pronašao idealan tretman za lečenje ove bolesti. Arginin je aminokiselina koja ima veoma aktivno delovanje kod kancerogenih oboljenja.
Arginin je aminokiselina koja ulazi u ćelije putem posebnih receptora i transportera. Kad se nalazi u kancerogenoj ćeliji arginin proizvodi azot oksid. Azot oksid na trazne načine utiče na dalje napredovanje kancera i deobu kancerogenih ćelija.
Transport arginina zavisi od nekoliko stvari, faktora nekroze tumora i citokina. Treba navesti da se oba proizvode od strane tumora i usled inflamatacije. Što je više ovih jedinjenja brži će biti transport arginina i veća proizvodnja azot oksida. Arginin metabolički nastaje od enzima arginaze.
Postoje određene ćelije tumora kojima je potreban arginin da bi preživele. Zdrave ćelije same proizvode arginin iz enzima arginaze. Ćelije tumora ne mogu da proizvedu same arginin. Iz tog razloga, se teži ka smanjenju nivoa arginina u kancerogenim ćelijama.
U jednom takvom eksperimentu enzim Arginin deminaza je dat pacijentima sa kancerom jetre. Ovaj enzim je smanjio nivo arginina u kancerogenim ćelijama. Ovaj enzim se mora davati u visokim dozama pošto se razlaže veoma brzo kad se nađe u ćelijama. Rezultat je bio zapanjujuć 2 pacijenta od 19 su u potpunosti ozdravili.
Sa druge strane arginin predstavlja modulator imunog sistema promovišući povećanu koncentraciju T ćelija koje uništavaju kancer a takođe utiče na nivo citokina koji imaju inflamatorne efekte.
Tokom hroničnih inflamacija se proizvode velike količine azot oksida. Njegova proizvodnja može dovesti do formiranja ćelija raka. Naprimer kod ulceroznog kolitisa, koji predstavlja bolest hronične upale creva proizvode se velike količine azot oksida. Kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom može da se razvije rak debelog creva i to je zlatno pravilo kod dugotrajnog izlaganja ćelija azot oksidu.
Drugi tipovi kancera koji su pretežno izazvani uticajem azot kosida su holangiokarcion (kancer žuči), kancer pluća, metastatski karcinom dojke i kancer stomaka sa dugotrajnom ulceracijom. Takođe azot oksid promoviše razvoj novih krvnih sudova a putem sprečavanja apoptoze utiče na ubrzani rast tumorskih ćelija. Azot oksid deluje na DNK ćelije, oštećujući ga i sprečavajući popravku. Na ovaj način azot oksid pomaže u nastanku raka.
Azot oksid ima tri forme poznate kao iNOS, eNOS i nNOS. Sve tri forme su pronađene u ćelijama tumora. Ove forme pomažu deobu kancerogenih ćelija njihovu invaziju na drugo tkivo.Metaloproteinaza pomaže tumorske ćelije u invaziji a azot oksid povećava njenu ekspresiju. Ove tvrnje dalje potvrđuju da inflamatorni medijatoi u ćelijama raka dojke pomažu prevoz arginina i azot oksida, koji pomažu dalje širenje ovih ćelija.
Azot oksid takođe posreduje kod procesa programirane ćelijske smrti poznatijeg kao apoptoza. U zavisnosti od nivoa azot oksida u kancerogenim ćelijama može se prolongirati nastanak ćelijske smrti ili je izazvati. Proizvodnju azot oksida u kancerogenim ćelijama izazivaju citokini. Naprimer kod ćelija kancera jetre azot oksid ne izaziva ćelijsku smrt.
Visoki nivoi azot oksida ubijaju ćelije a niži sprečavaju ćelijsku smrt. Stoga azot oksid indikuje i sprečava apoptozu ćelija u zavisnosti od njegovog nivoa i od tipa ćelije.
Ćelijama tumora su potrebne velike količine krvi da bi preživele i zato tumor proizvodi nove krvne sudove. Istraživanja pokazuju da azot oksid ne može ubrzati ili zaustaviti razvoj novih krvnih sudova direktnim putem. Generalno azot oksid promoviše formiranje novih krvnih sudova kroz unapređenje faktora koji regulišu ovaj proces.
Azot oksid izaziva toksičnost u makrofagama ćelijama imunog sistema koje direktno uništavaju rak. Citotoksičnost koju je pokazao azot oksid je takođe napala i druge imune ćelije poput T ćelija. Gubitak imunih ćelija pomaže neometanom širenju kancera. Kad kancerogene ćelije proizvode azot oksid, to rezultira suzbijanjem prirodnog imunog sistema i ubrzanom progresijom tumora.
Azot oksid takođe pomaže kancerogenim ćelijama da se vežu za trombocite što onemogućava imuni sistem da ih uništi a omogućava nihovo širenje na udaljena mesta u organizmu.
Razumevanje svih tih procesa daje nam nova rešenja za suzbijanje pojedinih tipova kancera. Kontrolisanje nivoa arginina i indukovanje nivoa azot oksida može se uvrstiti u neke nove tipove terapija. Azot oksid je efikasan prilikom povećavanja efekta radijacije. Takođe treba napomenuti da visoki nivoi azot oksida mogu izazvati apoptozu.
Kao što se vidi u predhodnom tekstu, uloga azot oksida nije u potpunosti definisana. Iako je u nekoliko slučajeva povećao rak i ubrzao razvoj ovaj agens takođe utiče na funkcionisanje hemoterapije. Kod upotrebe adriamicina azot oksid se daje pre uzimanja hemoterapije da poveća efikasnost ovog leka. Zbog tih veoma kompleksnih faktora na ovaj agens treba fokusirati nova istraživanja da bi se pronašli svi pravci njegovog pozitivnog i negativnog uticaja na kancerogena oboljenja.
Ja sam nutricionista sa 10 godina iskustva, neke od svojih zapažanja sam preneo u naš blog. Za najnovije vesti i informacije o prirodi i pridonom lečenju nas pratite.
